Skrivene forme nasilja ujedno su i najopasnije. U digitalnom prostoru nastala je indirektna vrsta nasilja koja pre njega nije postojala, a to je cyberbullying. U pitanju je jako disperzna kategorija nasilje, jer se određuje različitim vidovima uznemiravanja: od postavljanja negativnog sadržaja, kometarisanja, slanja poruka, deljenja ili bilo kakvog učestvovanja u negativnim akcijama usmerenih na drugu osobu. Zato je prvi korak u ovom procesu taj da definišemo šta za nas predstavlja uznemiravanje i narušavanje granica.
Mnoge stvari možemo sprečiti ličnim podešavanjima na sajtovima i mrežama koje koristimo ili pak konfrontacijom i postavljanjem granica ukoliko do nasilja dođe, ali na neke stvari ne možemo uticati. Iako počinje kao indirektan vid nasilja, bilo koji vid verbalnog ponižavanja ili osramoćivanja, iznošenja neverodostojnih ili lažnih informacija, kao i korišćenje govora mržnje, može biti okarakterisano kao digitalno nasilje.
Problem nastaje kada se kao nasilje percipiraju i naizgled nenarušavajuća i pozitivna ponašanja koja ne želimo da prihvatimo, jer se ne poklapaju sa našim sistemom vrednosti. Komunikacija na koju iz bilo kog razloga ne želimo da pristanemo sasvim je dovoljan indikator toga da se radi o nasilju.
Digitalno okruženje izrodilo je takođe i fenomen podsticanja na nasilje, jer jedan hejt komentar skoro uvek podstiče i naredni, dok u realnom okruženju ne bi svako ispoljio ovaj vid pasivne agresije. Na internetu svako može biti potencijalna pretnja iako postoji i mnogo lažnih alarma (anonimnih profila koji koriste pasivnu mržnju, preadolescentskog kvazi-nasilničkog ponašanja u kome deca razvojno koriste psovke i ružne reči, itd.). Činjenica da nas neko pasivno mrzi kroz komentare nikada ne garantuje da nasilje neće postati aktivno i svaka percepcija ugrožavanja jeste pretnja na naš mentalni i fizički integritet.
Šta kada se neko raspravlja sa mnom?
⚠️ Odgovori i izbori se za svoj stav!
❗ Nemoj da se pecaš i nastavljaš.
Najveći problem koji se javlja kao posledica sajber nasilja je velika incidencija samoubistava kod adolescenata. Zato se ovom problemu mora pristupiti senzitizovano, jer su adolescenti sami po sebi vulnerabilne grupe.
Ignorisanje negativnih komentara može biti rešenje samo za neke ljude, ali je ipak prvi korak ka postavljaju granica prepoznavanje pretnje. Blokiranje može rešiti problem digitalnog nasilja, pa su mnogi eksperti mišljenja da hejt komentare ne treba čitati. Sa druge strane, mnogi ljudi su direktne žrtve indirekrnog sajber nasilja. Upoznavanje sa tim kako da ga sprečimo bez straha veliki je izazov za edukatore. Prijavljivanje je prema mnogim istraživanjima efikasan metod, jer se time neko ko preti poziva na odgovornost, a sama platforma registruje dati postupak kao preteći.
Ultimativno rešenje ovog problema ne postoji, jer svako od nas ima različito mišljenje i doživljaj toga šta predstavlja prelaženje granice, ali je izvesno da je za sada najbolji indikator nasilja na internetu izostanak pristanka.
