BNMF okuplja tvorce medija, predstavnike civilnog društva i mlade ljude. Nudi nadahnjujuće primere najboljih praksi u tradicionalnim i „mladim“ medijima i razgovore sa stručnjacima sa Zapadnog Balkana i drugih delova sveta.
Brave New Media Forum održan je od 26. do 28. novembra 2020. godine. Na posebnoj sesiji namenjenoj samo registrovanim učesnicima na BNMF razgovaralo se o različitim aspektima digitalne pismenosti, uključujući i: vizuelnu pismenost, zaključivanje bazirano na istraživanju i podacima, odnos digitalne pismenosti i obrazovanja, kao i borbu protiv radikalnih onlajn narativa.
Razgovor je moderirala Mara Nedeljkov (DW Akademie), a učestvovali su:
Prvo pitanje koje je tokom sesije postavila moderatorka Mara Nedeljkov odnosilo se na razliku između medijske i digitalne pismenosti. Ivo Matejin, art direktor u Propulsionu, objasnio je kako je medijska pismenost zapravo mogućnost da se samostalno krećemo kroz složeni medijski pejzaž, dok je digitalna pismenost set digitalnih veština kombinovanih sa kritičkim razmišljanjem. Mladi ljudi su vrlo vešti u korištenju digitalnih alata, ali nisu dobro informisani o pozadini digitalnog sveta, kako bi uopšte mogli ostati sigurni u onlajn sferi.
Stefania Koskova / Resonant Voices Initiative, Foto: Đorđe Radošević
Emilija Orestijević, projektna koordinatorka u CeSID-u, govorila je o istraživanju koje je CeSID proveo a koje se tiče medijske i digitalne pismenosti. Ono što je zaključak ovog istraživanja, a prateći dobijene rezultate, jeste to da građani Srbije poseduju veštine kada su u pitanju pretraživanje i korištenje interneta, ali ne i kada je reč o kreiranju sadržaja.
Na pitanje da li je vreme pandemije zapravo zlatno doba za digitalne medije, Stefania Koskova, Resonant Voices Initiative, ističe da se većinom kreće u krugovima koji se bave onom negativnom stranom online sfere (govorom mržnje, diskriminacijom i slično), te da se može reći da su tokom pandemije ove negativne pojave bile češće nego što je to inače slučaj. Takođe, bilo je i dosta parničnih postupaka zbog širenja dezinformacija.
Emilija Orestijević se referirala na rezultate provedenog istraživanja koje ukazuje na to da se ljudi uglavnom površno informišu. Podaci pokazuju da skoro 40% ispitanika čita samo jedan dio teksta nekog članka ili vijesti, a jedna trećina čita samo naslov. Vrlo je teško prepoznati lažne vesti ukoliko se čitaju isključivo naslovi, a to je posebno bitno kada su u pitanju mladi.
Dragana Đurić / NARNS, Foto: Aleksa Vitorović
Dragana Đurić, NARNS, kaže da su u Srbiji do prije nekoliko godina učenici bili dosta napredniji od nastavnika i roditelja kada je u pitanju digitalna pismenost. Međutim, posebno od početka pandemije COVID-19, primetan je značajan razvoj digitalnih veština kod odraslih. Ono što mladima nedostaje kada je u pitanju digitalna pismenost, i što ne dozvoljava da preuzmu potpuno vodstvo na tom polju u odnosu na odrasle, jeste kritičko razmišljanje.