BNMF okuplja tvorce medija, predstavnike civilnog društva i mlade ljude. Nudi nadahnjujuće primere najboljih praksi u tradicionalnim i „mladim“ medijima i razgovore sa stručnjacima sa Zapadnog Balkana i drugih delova sveta.
Brave New Media Forum održan je od 26. do 28. novembra 2020. godine. BNMF okuplja tvorce medija, predstavnike civilnog društva i mlade ljude. Četvrti panel ovogodišnjeg BNMF pod nazivom “Minor Subject Countering a Major Problem” govori o medijskoj i informacionoj pismenosti kao oblasti koja bi mogla da se nađe i u redovnom školskom programu, te o svim prednostima podučavanja dece o ovim temama.
U razgovoru su učestvovali:
Ivo Matejin / Propulsion, Foto: Vojislav Gelevski
Ivo Matejin, art direktor u Propulsionu i tvorac Reši igricu vizualnog rešenja, naveo je kako je medijska, informaciona i digitalna pismenost tema kojom se Propulsion bavi kroz različite programe, pa i one usmerene na mlade ljude. U pristupu se naročito obraća pažnja na decu, te se u tu svrhu koristi uticaj koji influenseri imaju na ovu grupu. Propulsion u sklopu svojih programa organizuje i radionice za edukatore iz osnovnih škola, koje vode upravo influenseri, pokušavajući svoje pristupe približiti nastavnicima, kako bi ih oni potencijalno koristili i u svom radu.
Kako kaže Ivo, među nastavnicima, kako mlađim tako i onim starijim, postoji zainteresovanost za temu medijske i informacione pismenosti, ali školski sistem nije takav da bi ona bila u fokusu.
Milan Petrović, profesor srpskog jezika i osnivač organizacije Nauči me, ističe da je školski sistem dosta rigorozan i ide od vrha ka dole. Ne ostavlja prostora za razvijanje inicijativa niti nastavnici imaju mogućnost da predlože kurikulume po kojima bi želeli raditi.
Katrin Rotemund, iz medijske agencije mabb, dodaje da smo u vreme pandemije korona virusa shvatili koliko je medijska pismenost bitna za nastavnike, roditelje, edukatore, a pogotovo za decu. U Nemačkoj ne postoji školski predmet koji se konkretno bavi medijskom pismenošću. Dosta nastavnika je zainteresovano za ovu tematiku, ali škole ne podržavaju njihove inicijative.
Milan Petrović smatra da se medijska i digitalna pismenost ne bi trebala izučavati kao vannastavna aktivnost, već bi trebala biti uključena u nastavni plan i program, a nastavnici bi trebali imati veću slobodu kada su u pitanju metode i načini pristupa podučavanju.
Jedno od pitanja publike tokom panela bilo je da li nastavnici ili medijski profesionalci treba decu da podučavaju medijskoj i digitalnoj pismenosti. Milan Petrović smatra da je najbolja opcija koja obuhvata i jednu i drugu stranu. Nastavnici mogu doprineti sa metodama podučavanja, ali im je potrebna ekspertiza.
Takođe, postavlja se i pitanje da li je potrebno da roditelji budu obučeni o medijskoj i digitalnoj pismenosti jednako kao i deca. Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije proizvelo je priručnik za nastavnike na temu medijske i informacione pismenosti. Sada je potrebno proširiti ovaj priručnik i prilagoditi njegov sadržaj i za roditelje, budući da ih je pored nastavnika vrlo važno uključiti u celokupni proces.
Ivo Matejin je naglasio kako mladi ljudi jesu digitalno pismeni u smislu da su vešti u korištenju društenih mreža i onlajn alata, ali ne znaju šta je njihova pozadina i značenje svih informacija na koje nailaze.
Pitanje koje su učesnici panela dobili odnosilo se na potencijalni uticaj dece na sprovođenje MIL i DIL smernica. Milan Petrović smatra da sve dok medijska i informaciona pismenost nije zvanični predmet u školama, vrlo je važno dati slobodu u odlučivanju o tome kako o njoj podučavati i kako se, između ostalog, nositi sa raznolikim digitalnim svetom.