Globalna Nedelja medijske i informacione pismenosti obeležava se i u Srbiji od 27. do 31. oktobra onlajn konferencijom pod nazivom „Ovako stoje stvari: Opiranje dezinfodemiji”. Domaćini su Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru zajedničkog programa Nova pismenost.
Galeb Nikačević, novinar i voditelj, moderator je današnjeg panela “Novi talas digitalnog obrazovanja – šta smo učili tokom pandemije”, a u svom uvodnom obraćanju napomenuo je neke od promena koje je donela pandemija korona virusa kada je u pitanju obrazovni sistem.
Galeb Nikačević / PrtSc
Učesnici današnjeg panela su Katarina Aleksić, rukovoditeljka Centra za obrazovnu tehnologiju pri Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Katarina Veljković, nastavnica informatike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, dr Dobrinka Kuzmanović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i Miloš Bijanić, student na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu.
Kako se obrazovni sistem snašao tokom pandemije korona virusa?
Kako je rekla Katarina Aleksić, rukovoditeljka Centra za obrazovnu tehnologiju, obrazovni sistem se snašao jako brzo. Organizovan je tako da učenici imaju podršku nastavnika, i obezbijeđeni su nastavni resursi koji su emitovani preko javnog servisa. Takođe, potpomognuto je i da učenici iz rizičnih grupa dobiju mobilne uređaje kako bi mogli da prate nastavu. Drugim rečima, na različite načine je formalno obrazovanje održano “živim”.
Katarina Aleksić / PrtSc
Kako je u školi izgledao početak pandemije?
Katarina Veljković, nastavnica informatike, rekla je kako su u školi prva četiri dana bila najveći izazov, ali kako je vreme odmicalo, i nastavnici i učenici su se prilagođavali. Otvoreni su kanali komunikacije sa učenicima, a uz podršku sistema je postepeno uspostavljen i novi oblik školovanja.
Da li su se druge zemlje snašle bolje od Srbije?
Dobrinka Kuzmanović, profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, rekla je kako je pandemija korona virusa bila test za većinu obrazovnih sistema u svetu. Ipak, postoji očigledna razlika između zemalja koje se već decenijama pripremaju za uslove onlajn nastave (Kina, SAD, Australija) i onih koje u tu infrastrukturu ne ulažu. Podaci Evropske komisije, kako je istakla Kuzmanović, pokazuju da je oko 60% nastavnika zapravo prvi put držalo onlajn nastavu zbog pandemije korona virusa.
Kako je izgledalo prilagođavanje obrazovnog sistema u Srbiji, u odnosu na već spremne SAD i Kinu?
Kako je istakla Kuzmanović, stariji učenici su bolje podneli tu tranziciju koja je nametnuta, budući da imaju više iskustva u samoregulisanom učenju, pa i razvijenije digitalne veštine.
Kako je izgledala saradnja sa drugim studentima kada je obrazovanje prešlo u onlajn sferu?
Miloš Bijanić, student Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu, rekao je kako se u vreme pandemije izgubila uobičajena kolaboracija među studentima i projekti su prilagođeni individualnom radu.
Miloš Bijanić / PrtSc
Da li je i u kojoj meri izgubljen kvalitet kada je u pitanju nastava?
Kako je naveo Bijanić, najveći problem je u ličnoj razmeni, gde profesori imaju veliki broj studenata i ne mogu da steknu uvid u to da li oni razumeju predavanje ili ipak ne.
Da li je pandemija povećala jaz između bogatih i siromašnih?
– Mi znamo iz brojnih istražovanja da je socioekonomski status učenika glavni faktor na osnovu kojeg može da se predvidi postignuće učenika. Dakle, ne govorimo o onlajn učenju, nego o učenju u tradicionalnom, školskom okruženju. Ovde imamo taj digitalni jaz prvog nivoa, dakle tu su razlike u pristupu i korišćenju digitalne tehnologije, i imamo takozvani digitalni jaz drugog nivoa, a to su razlike u digitalnim veštinama. U ovoj situaciji dolaze do izražaja i jedna i druga vrsta digitalnoj jaza. Naravno da su inferiorni oni koji nemaju pristup digitalnim uređajima u svojoj kući, svom kućnom okruženju – navela je Dobrinka Kuzmanović.
Ona je skrenula pažnju i na poslednje međunarodno istraživanje koje je u Srbiji rađeno na reprezentativnom uzorku učenika osnovnih i srednjih škola, prema kom učenici, kada su u pitanju digitalni uređaji, najčešće imaju pristup mobilnom telefonu. Oko polovine testiranih učenika nikada ne koristi računar, dok generalno vrlo retko koriste digitalne uređaje za školske zadatke.
Dobrinka Kuzmanović / PrtSc
Katarina Aleksić, rukovoditeljka Centra za obrazovnu tehnologiju, dodala je da nastavnici nisu imali uverenje da će im digitalne veštine zaista i koristiti u radu, sve dok se nije desila pandemija.
Nadovezujući se na pitanje digitalnog jaza, istakla je kako on postoji svuda, ne samo u Srbiji. Istraživanja pokazuju da deca iz bogatih i siromašnih sredina na različite načine koriste uređaje, pa tako deca iz bogatih porodica koriste tehnologiju za stvaranje veza koje će im kasnije u životu biti korisne. Drugim rečima, tehnologija pruža mnoge koristi, ali isto tako i pozicionira ljude strašnije nego što bi to već bio slučaj da ona ne postoji.
Kako deca provode vreme u kućnom okruženju i kako ga koriste, budući da u velikoj meri utiče na kvalitet učenja?
Katarina Aleksić kaže kako se u takvim uslovima jača samoregulacija učenja, budući da je u školskom okruženju nastava programirana. U uslovima onlajn nastave, učenici moraju sami da organizuju svoje vreme i odluče kada će i kako izvršavati svoje zadatke. Pritisak je bio veliki zbog toga što procedure za onlajn nastavu nisu bile uspostavljene. Uprkos tome, obrazovni sistem se uspeo organizovati kroz nekoliko dana.
Kako su prošli dobri, a kako loši učenici?
Katarina Veljković je navela kako je onlajn nastava zapravo predstavljala veći problem za lošije učenike, budući da su ulagali dosta manje truda u dobivanje ocene nego što bi to bio slučaj u tradicionalnom okruženju, te su nastavu shvaćali neozbiljno. S druge strane, za bolje učenike je ipak bilo prostora za individualni razvoj i napredak.
Katarina Veljković / PrtSc
Da li se tehnologije lakše zloupotrebljavaju kada su u pitanju ispiti?
Student Fakulteta organizacionih studija, Miloš Bijanić, objasnio je kako studenti često pribegavaju zloupotrebama tokom ispita, te da je to pojačano u slučajevima kada se radi o materiji koja im lično nije zanimljiva, ili kada je materijal za učenje lošiji.
Da li postoji jaz između poznavanja digitalnih tehnologija među nastavnicima i učenicima?
Kuzmanović ističe da to zavisi od toga kako procenjujemo digitalne veštine. Kada učenici samostalno procenjuju vlastite digitalne veštine, osećaju se superiorno. Nalazi pokazuju da nastavnici smatraju da deca imaju naprednije digitalne veštine nego što ih imaju njihove kolege. Međutim, kada se ne radi o samoprocenama, digitalna pismenost dece je potpuno drugačija. Trebalo bi da postoje nalazi koji će precizno odrediti digitalne veštine i nastavnika i učenika, a koje ćemo, nada se Kuzmanović, imati u skorijoj budućnosti.
Šta bi tehnološki, edukativno, ili na neki drugi način, najviše pomoglo da se unapredi onlajn nastava?
Katarina Aleksić smatra da je potrebno da se nastavnicima da gotovo rešenje u ruke, da se daju konkretna uputstva za realizaciju nastave, i da se obuke organizuju na drugačije načine. Uz to, potrebno je i da nastavnici sami sebi postave pitanje da li svojim učenicima pružaju sve ono što su naučili tokom onlajn obuke.